Savić, Ljubodrag (2010) Uticaj ekonomske krize na zemlje u tranziciji - članice EU. Nacionalni interes, 7 (1). pp. 127-154. ISSN 1452-2152

Text 7-5.pdf Download (397kB)

Abstract

U 2009. godini navršilo se dve decenije od pada Berlinskog zida i početka tranzicije bivših socijalističkih zemalja. Za većinu ovih zemalja tranzicioni hod po mukama nije bio lak, ali su 2004. i 2007. godine, neke od najuspešni�jih zemalja postale članice Evropske unije. To je potvrda da su ove zemlje, za relativno kratko vreme, uspele da se prilagode zahtevima i kriterijumima Evropske unije. Pri�stupanje EU, je „preko noći“ značajno popravilo standard većine stanovnika ovih novoprimljenih članica. Slavlje i opijenost činjenicom da pripadaju zajednici evropskih demokratskih naroda je delimično splasnulo, kada se shvatilo da članstvo u EU, osim značajnih prednosti, podrazumeva i velika odricanja. Dolazak stranog kapitala je doneo i drugačija pravila ponašanja. Tranzicija je za kratko vreme dovela do oštre polarizacije, na mali broj veoma bogatih i vrlo moćnih pojedinaca i veći broj pauperizovanih građana, koji su naporno radili da bi zadržali radno mesto i pristojna primanja. U ekstremno lošem položaju su se našli tranzicioni gubitnici, koji su izgubili ranije pozicije i radna mesta. Dinamični razvoj ovih zemalja je vremenom malaksavao, a nezadovoljstvo radnika je bilo sve glasnije. Globalna i veoma teška ekonomska kriza, po svoj pri�lici, veoma teško će pogoditi ovu grupaciju zemalja, što nije neočekivano, imajući u vidu, da je strani kapital u ovima zemljama imao ključnu ulogu u podsticanju ukupnog privrednog razvoja. S obzirom da se i razvijene zemlje takođe nalaze u veoma ozbiljnoj krizi, sasvim je izvesno da će priliv stranog kapitala u narednih nekoliko godina biti ozbiljno smanjen. Osim toga, zbog politike očuvanja radnih mesta, kompanije iz razvijenijih zemalja će najpre zatvarati filijale u drugim zemljama. Da je kriza u ovim zemljama stvarnost, potvrđuju i zahtevi za pomoć MMF-a i Svetske banke, koji npr. u slučaju Mađarske iznosi čak 26,5 milijardi dolara. S obzirom da se i Srbija nalazi u sličnoj poziciji, kao i da ozbiljno aplicira za članstvo u EU, u referatu će bi�ti analizirani najvažniji aspekti proteklog razvoja ovih zemalja i Srbije, posledice dejstva tekuće ekonomske krize, kao i predlozi mera za njeno efikasno savladavanje.

Actions (login required)

View Item