Bodrožić, Đuro (2012) Srpski nacionalni identitet: izvori i osnovi. Nacionalni interes, 13 (1). pp. 111-129. ISSN 1452-2152

Text 13-5.pdf Download (341kB)

Abstract

Nikada, kada je o nacijama reč, ne treba zaboraviti činjenicu da je nacija zajednica, a zajednice su, u svojoj suštini, iracionalne. Veze koje pojedinačne ljude okupljaju u jednu celinu mogu biti istorijske, verske, plemenske, zasnovane na zajedničkom iskustvu i zajedničkim vrednostima. U svim vremenima religija i verovanja su ključni činilac identiteta. Najveća je iluzija verovati da se ljudi prvenstveno rukovode racionalnim razlozima u kojima dominantno me­sto zauzimaju interesi. Svi veliki lomovi, kako pokazuje istorija, stavljali su na dnevni red pitanje identiteta. Ljudi najpre moraju odgovoriti na pitanje ko smo mi, a tek potom pozabaviti se onim što moraju činiti. Ili, kako se to danas voli re­ći: pitanjem svojih interesa. Ključne odluke koje je jedan narod doneo u svojoj istoriji nikad nisu proizišle iz racionalne interesne računice. Naprotiv, uvek su to bile odluke koje su bile protivne nacionalnim interesima. To su bile odluke koje su proizišle iz nacionalne istorije, odluke kojima se potvrđuje identitet. Mit o poreklu, dakle, trenutak ili događaj uz koji jedan narod vezuje svoj postanak na najbolji način kazuje kako taj narod razume sebe. Svoje istorijsko vreme Srbi računaju od Nemanje koji je započeo objedinjavanje rascepkanih srpskih plemena. Nemanjinom snagom i veštinom ujedinjen je značajan deo na­roda, ali ni u tom politički ujedinjenom narodu nije bilo zajedničke misli koja bi ga u celosti prožela i bila osnov unutrašnjeg jedinstva. Svaki narod, da bi predstavljao ce­linu i održao se kao celina, mora imati duhovnu kopču koja ga drži na okupu. Tu duhovnu kopču stvorio je Sveti Sava.

Actions (login required)

View Item