Subotić, Momčilo (2021) Republika Srpska u borbi za državnost. Politička revija, 70 (4). pp. 105-127. ISSN 1451-4281

Text PR-70-6.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (474kB)

Abstract

U fokusu ovog rada je aktuelna politička situacija u Bosni i Hercegovini, s posebnim naglaskom na Republiku Srpsku povodom koje se, i u kojoj se, vode dva suprotstavljena (geo)politička procesa. Prvi, kojeg karakterišu permanentni pritisci Zapada, te predstavnika FBiH (više Bošnjaka nego Hrvata), na Republiku Srpsku i njen dejtonski, ustavni položaj u okviru državne zajednice Bosne i Hercegovine, i drugi, koji predstavlja borbu Republike Srpske za svoj autonomni položaj u okviru dejtonske BiH. Ove dve (geo)politike predstavljaju i glavninu sadržaja ovog članka. Kad je reč o prvom procesu, navedeni su ključni primeri i izvršena detaljna analiza kontinuiranih pritisaka, osporavanja, kao i sankcija prema Republici Srpskoj i njenim političkim predstavnicima od strane Zapada, naročito visokog predstavnika UN za BiH (svih sedam – nekog više, nekog manje) i nametnutih antidejtonskih i antiustavnih institucija, kao što je Ustavni sud BiH, gde su se na osnovu brojčane većine stranih i bošnjačkih sudija, pod maskom primene Dejtonskog sporazuma, potvrđivali zakoni i odluke visokog predstavnika o oduzimanju dejtonskih, ustavnih nadležnosti Republike Srpske i donosile odluke koje su išle u prilog bošnjačke vizije centralizovane, unitarne BiH. Prema srpskom viđenju, epilog ovih poteza bio bi razvlašćivanje i ukidanje Republike Srpske. Ovakav trend „kreativne primene Dejtona“, naročito je intenziviran donošenjem tzv. Inckovog zakona o negiranju genocida, koji korespondira sa dolaskom na vlast američkog predsednika Bajdena i njegovim stavom da se „dovrši“ posao na Balkanu – konačnim otimanjem Kosova od Srbije i ukidanjem Republike Srpske. Sa tim ciljem, krenuli su američki emisari i pojačan je diplomatski, psihološki, politički i svaki drugi pritisak na predstavnike Srpske, prevashodno na Dodika, ali i na rukovodstvo u Beogradu. Predstavnici FBiH, pogotovo bošnjački, u nedostatku „dejtonskih“ argumenata, u sili Zapadnih „argumenata“ vide način za ostvarenje svoje državne vizije – „celovite“, „jedinstvene“ – dakle antidejtonske, antiustavne i unitarne BiH. Srpska se na adekvatan, demokratski način, suprotstavlja antitejtonskim i antiustavnim merama. Narodna skupština RS stavila je van snage brutalni „Inckov zakon“ i donela zakon protiv omalovažavanja Srpske; odbila je da prihvati novog tzv. visokog predstavnika (Kristijan Šmit), koji nije dobio saglasnost Rusije i Kine u SB UN, kao ni u Upravnom odboru PIK-a (ruski ambasador nije glasao). Takođe, u Narodnoj skupštini RS otpočeo je proces ukidanja svih zakona kojima su otimane nadležnosti Republike Srpske i prenošene na BiH. Republika Srpska dakle ne želi secesiju, ali čvrsto stoji na braniku svoje dejtonske i ustavne pozicije. Zahteva da se, kad vrati svoje državne nadležnosti na nivo „slova“ Dejtona, kroz unutrašnji dijalog, bez prisustva spoljnih medijatora (što Bošnjaci odbijaju), nađe rešenje. U protivnom – rešenje je mirni razlaz. Treba ukazati da ovaj proces dejtonskog ili, eventualno, državno – nezavisnog pozicioniranja Republike Srpske podrazumeva nekoliko uslova: pre svega političko jedinstvo u Srpskoj, saglasnost i podršku rukovodstva Srbije, što se sve skupa temelji na jedinstvu srpskog naroda u celini, te pouzdane i moćne saveznike, kao što su Rusija i Kina, a to znači povoljnu globalnu geopolitičku konstelaciju.

Actions (login required)

View Item