Jovanović, Milan and Perišić, Nikola (2021) Posledice izmena zakonskog izbornog praga na predstavljenost stranaka nacionalnih manjina – lokalni izbori u Srbiji 2020. godine. Srpska politička misao, 73 (3). pp. 79-101. ISSN 0354-5989

Text SPM-73-4.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (348kB)

Abstract

Zakonski izborni prag od 5% važećih glasova funkcionisao je u izbornom sistemu Srbije faktički dve decenije. Od 2004. godine on nije primenjivan na izborne liste stranaka nacionalnih manjina. U jednom ciklusu lokalnih izbora, 2004. godine, bio je smanjen na 3%. Pred parlamentarne, lokalne i pokrajinske izbore 2020. godine u kontekstu pregovora vlasti i opozicije o uslovima za slobodne i pravedne izbore, jednostranom odlukom vlasti, zakonski izborni prag na svim nivoima smanjen je na 3%. Da bi se očuvao broj predstavnika stranaka nacionalnih manjina zakon je uveo bonus – količnici stranaka nacionalnih manjina prilikom pretvaranja glasova u mandate metodom najvećeg količnika uvećavaju se za 35%. Veća reprezentativnost predstavničkih tela, osnovni je argument kojim se pravdala ova velika izborna reforma. Stvarni motiv ovog izbornog inženjeringa je slabljenje najavljenog bojkota izbora od strane opozicije. Upozoravano je da je ovakvo rešenje suprotno ustavnim načelima o jednakosti biračkog prava i zabrani diskriminacije, da potencijalno može voditi fragmentaciji stranačkog sistema i dovesti do situacija da neka stranka koja je prešla izborni prag ostane bez predstavnika. Autentičnim tumačenjem zakona objašnjeno je da će se bonus primenjivati samo u slučaju da stranke nacionalnih manjina ne pređu zakonski izborni prag, ali samo za lokalne izbore. Rad analizira političke konsekvence snižavanja izbornog praga na lokalnim izborima u kontekstu proklamovanih ciljeva. Podaci pokazuju da nije došlo do rasta broja stranaka nacionalnih manjina na izborima. Stranke nacionalnih manjina po pravilu su osvajale veći broj mesta u lokalnim skupštinama. To je posebno izraženo kod Saveza Vojvođanskih Mađara kao dominantne stranke ove nacionalne manjine. U korpusu Bošnjaka i Albanaca gde postoji izraženija stranačka kompeticija taj rast je manji. Stranke malobrojnijih nacionalnih manjina dejstvom ovog mehanizma postale su vidljivije u lokalnim skupštinama. Da nije primenjeno autentično tumačenje broj poslanika stranaka nacionalnih manjina uvećao bi se dodatno i u pojedinim sredinama menjao bi odnos snaga u formiranju većine u lokalnim parlamentima. Zbog bojkota izbora i pandemije koji su uzrokovali manju izlaznost na izbore puno dejstvo novog mehanizma u izbornom sistemu ostalo je prigušeno. Političke posledice biće vidljivije i jasnije posle narednog izbornog ciklusa kada akteri bolje analiziraju njegove potencijale.

Actions (login required)

View Item