Jevtić, Miloš (2021) Problemi u institucionalizaciji sećanja: istorijski narativi srednjoškolaca o NATO bombardovanju SRJ. Filozofski fakultet, Beograd.

Text milos jevtic.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (255kB)

Abstract

NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. god. je istorijski događaj koji je predmet brojnih kontroverzi i čije se posledice osećaju do danas. Želeli smo da istražimo na koji način mladi razmišljaju o ovoj istorijskoj epizodi kroz poređenje zvaničnih istorijskih narativa prisutnih u udžbenicima istorije i ličnih tumačenja srednjoškolaca. Kroz tematsku analizu aktuelnih udžbenika istorije za gimnazije, istorijske aktere smo svrstali u matricu a priori uloga kao što su počinilac, žrtva, pasivni posmatrač i slično (uloge su imale status teme u analizi), čiju je validnost procenio nezavisni istraživač. Opisani ključ smo uporedili sa odgovorima srednjoškolaca kroz anketno istraživanje jedne beogradske gimnazije: ocenjivali smo slaganje odgovora ispitanika sa ulogama koje su, po ključu, dodeljene istorijskim akterima. U zavisnosti od poklapanja individualnog odgovora i zvaničnog ključa, odgovore smo ocenili kao usklađene ili neusklađene sa zvaničnim istorijskim narativom, pri čemu je zastupljenost jednih i drugih procenjena x2 testom, za svaku ulogu. Učenici su, pored svrstavanja istorijskih aktera u zadate uloge, izveštavali o svojoj upoznatosti sa NATO bombardovanjem SRJ i oslanjanjem na izvore informacija poput školskih udžbenika, interneta, neposrednih svedoka itd. Takođe, ocenili su značaj ovog dođaja za njih i društvo u celini. Rezultati ukazuju da ispitanici imaju rudimentirano formiran istorijski narativ: odgovori su često neprecizni i stereotipni (npr. narod kao žrtva) ili pak preterano suženi (npr. Francuska kao počinilac). Istovremeno, sebe smatraju nedovoljno informisanim i izveštavaju da sistem obrazovanja nije njihov glavni kanal informisanja. Takođe, NATO bombardovanje SRJ ne posmatraju kao događaj značajan za njih same, ali uviđaju njegovu društvenu relevantnost. Nalazi ukazuju da sistem obrazovanja, iako najvažniji društveni mehanizam za negovanje istorijskih reprezentacija, može imati ograničen uticaj na mlade. Ne samo što ispitanici izveštavaju o slaboj usvojenosti zvaničnih istorijskih narativa i nedovoljnom oslanjanju na udžbenike istorije prilikom razumevanja skorašnje prošlosti svoje nacije, već jasno prave razliku između relevantnosti istorijske epizode za njih i društvo u celini. Podvojenost između ličnog i socijalnog govori u prilog zaključku da zvanični istorijski narativi o NATO bombardovanju SRJ nisu afektivno šaržirani tj. doživljeni kao sopstveno iskustvo i da proces obrazovne institucionalizacije sećanja ima ograničen uticaj.

Actions (login required)

View Item