Grečić, Vladimir (2016) Evropska unija i masovne migracije. Nacionalni interes, 25 (1). pp. 43-67. ISSN 1820-4996

Text NI-25-2.pdf Download (451kB)

Abstract

Dvadeset osam zemalja Evropske unije bile su u 2015. suočene sa najvećim talasom migracija posle Drugog svetskog rata. Evropska komisija je u prvoj polovini 2015. počela vrlo ozbiljno da traži odgovor na migrantsku krizu koja je poprimila humanitarni karakter. Evropska komisija je usvojila dva ključna dokumenta: Evropsku agendu o bezbednosti (28. aprila 2015) i Evropsku agendu za migracije (13. maja 2015). Implementacija ovih planskih dokumenata nije se odvijala na očekivani način, zbog čega je kriza nastavljena. Evropska unija i njene države članice bile su suočene sa nekoliko novih i složenih bezbednosnih pretnji, koje su nametale potrebu za daljom sinergijom i čvršćom saradnjom na svim nivoima. Mnogi današnji bezbednosni problemi potiču od nestabilnosti u samoj EU koja se odnosi na menjanje oblika radikalizacije, nasilja i terorizma. Pretnje su sve raznovrsnije i više internacionalizovane pa zahtevaju efikasan i koordinirani odgovor na evropskom nivou. Evropska agenda o bezbednosti određuje kako Unija može da podstakne i podrži države članice u ostvarivanju adekvatne bezbednosti. Autor istražuje i iznosi procene koristi i nepovoljnih posledica koje migranti nose sobom, ukazujući i na dejstvo push i pull faktora koji generišu dobrovoljnu ili iznuđenu migraciju u države članice EU. Za većinu migranata koji su prošli Balkanskom rutom, Srbija nije bila poželjna destinacija da traženje azila, već samo jedna od tranzitnih zemalja. Ipak, broj tražicala azila u Srbiji je u 2015. bio znatno veći u poređenju sa prethodnom godinom.

Actions (login required)

View Item