Topalović, Milica (2021) Konstitucionalizacija predsedničkog sistema u Turskoj: Dalje od demokratije, bliže despotiji. Politička revija, 69 (3). pp. 33-54. ISSN 1451-4281

Text PR-69-2.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (581kB)

Abstract

Prelaz sa zaštitničke demokratije u Turskoj koju karakteriše dominantna uloga vojske na delegativnu demokratiju sa izraženom funkcijom plebiscitirne izvršne vlasti, bila je prirodna i dugoočekivana posledica stogodišnjeg burnog razvoja političkog sistema. Turska verzija prezidencijalizma, uvedena 2017. godine, odlikuje se nedostatkom horizontalne odgovornosti, uspostavljanjem neograničene moći predsednika nad svim granama vlasti, rastom opšteg klijantelizma i smanjenom reprezentativnošću. Tri faktora koja su predodredila konstitucionalizaciju prezidencijalizma su nestabilnost parlamentarnog sistema, značajna uloga vojske u donošenju političkih odluka i viševekovni razvoj političke kulture jakog vođe. Rad teži da kroz istorijski osvrt na konstitucionalni razvoj koji je predodredio promenu političkog sistema Turske u predsednički, istraži kako je ovakav sistem obezbedio legitimitet, a istovremeno postao nedemokratski. Turska verzija predsedničkog sistema stvorila je hibridni i autohtoni režim despotije sa neuravnoteženom moći šefa države.

Actions (login required)

View Item