Knežević, Miloš (2017) Razmišljati o Kosovu i Metohiji - smisao unutrašnjeg i spoljašnjeg dijaloga o kosmetskom problemu. Nacionalni interes, 30 (3). pp. 27-61. ISSN 1820-4996

Text NI-30-2.pdf Download (740kB)

Abstract

Pitanje Kosova i Metohije se u istorijskom i aktuelnom vremenu u svesti građana Srbije iskazuje u izrazitom problemskom vidu. Autor polazi sa stanovišta da je razgo­vor aktera i tumača kosmetske drame, kulturna potreba i društvena vrednost, ali i neophodno sredstvo u rešavanju problema. Kosmetski problem se u skorijoj istoriji pogoršavao od poremećenih srpsko/albanskih odnosa u pokrajini, do agresije NATO, secesije i proglašenja nezavisnosti lažne države Kosovo. U osnovi kosmetskog problema nalazi se duboko ukorenjeni albanski separatizam i iredentizam. Republici Srbiji se politinki nameće stabilisanje i normalizovanje srpsko/albanskih odnosa putem srpskog priznanja nezavisnosti Republica Kosova. Zahtev za priznanjem povezuje se sa perspektivom prijema Srbije u članstvo Evropske unije. Srbiji se preporučuje što brže prilagođavanje tzv. novoj realnosti na terenu. Nasilno izmenjene okolnosti u srpsko/albanskim odnosima na Kosovu i Metohiji se među Albancima i njihovim saveznicima tumače kao nepovratne i nepromenljive. Od Srbije se traži da nasposletku potpiše sporazum u „pravno obaveznoj formi“, što znači da pravno zuvek ustali i potvrdi neprihvatljivo i neizdržljivo nacionalno, državno i geopolitičko stanje. Da bi se ostvarili pomenuti ciljevi Srbiji se nalaže promena Ustava u čijim budućim normama više ne bi trebalo da bude sadržano neotuđivo pravo na teritorijalni integritet države a time i na prostor AP Kosova i Metohija. Zato je jedan o ciljeva obnovljenog unutrašnjeg dijaloga nalaženje pogodnog modela rešavanja kosmetskog pro­blema. Primetno je da se u unutrašnjem dijalogu prepliću geopolitička rešenja sa ustavnopravnim modelima. U dosadašnjoj javnoj debati, u medijima i naučnim komunikacijama pomenuto je preko četrdesetak različitih varijanti preuređenja odnosa na KiM i u Srbiji. Ostvarenja nekih od iznešenih predloga su moguća i verovatna, a poneka koliko bizarna toliko nemoguća. Unutrašnji i spoljašnji dijalog o KiM traži znanje, strpljenje, upornost i doslednost. U odlučivanju tokom rešavanja problema KiM potrebno je birati pravo vreme. Delotvorna hrinopolitika omogućuje prihvatljivo rešenje. Stoga je potrebno odoleti evroameričkim ubrzavanjima i usporavanjima, pogotovu kada ona nisu u skladu sa procenjenim nacionalnim i državnim interesima Srbije i srpskog naroda u celini. Pasivno očekivanje ne valja, kao što nije dobro ni brzopleto i nepromišljeno donošenje odluka pre sazrevanja unutrašnjih i međunarodnih prilika. Tim više postaje upadljiva politika dvostrukih standarda, koja se prema Srbiji u vremenskom pogledu ispoljava kroz spoljašnje pritiske zarad donošenja trenutnih odluka i beskrajnog odugovlačenja u začudno nedoglednim rokovima. Protivrečnosti takve spolja generisane politike ogledaju se i u naizmeničnom spajanju i razdvajanju pitanja evrointegracija Srbije i problema Kosova i Metohije. Celokupna evroamerička strategija u tom pogledu usmerena je na promicanje pune nezavisnosti Kosova od Srbije, s ciljem da se sa takvom, upornom politikom Zapada, na raznim stadijumima i pod raznim diplomatskim nazivima, Srbija saglašava. Time se, zapravo, praktikuje realpolitika zamajavanja: „završenog posla“ i „svršene stvari“ na koju, naravno, Srbija ne bi trebalo nikako da pristane.

Actions (login required)

View Item