Prvulović, Vladimir (2021) Dobrovoljna asimilacija Srba? Nacionalni interes, 41 (2). pp. 135-153. ISSN 1820-4996

Text Ni-41-6.pdf Download (393kB)

Abstract

Posle svih nepravdi koje su međunarodni faktori, pre svega ratni neprijatelji, ali i kasniji mirotvorci, učinili srpskom narodu u dva svetska rata, u planiranom razbijanju SFRJ – medijskom harangom, sankcijama i agresijom NATO na SRJ i Srbiju, jasno je da tada, pa ni danas nije bilo lako biti Srbin. Sigurno je rizično javno se tako deklarisati u svetu koji je Srbe svrstao u „loše momke“, a posebno je to teško našim iseljenicima u zemljama sa dominantnim antisrpskim stvavovima. Zato se mnogi naši iseljenici, iz egzistencijalnih, pre svega ekonomskih razloga, ustežu da izraze svoje srpsko poreklo i identitet. Ako moraju, radije ističu da su Jugosloveni. Za razliku od njih, pripadnici bivših jugoslovenskih naroda, razbijanjem Jugoslavije uz pomoć zapadnih zemalja u koje su se kasnije iselili, ponosito ističu svoju novu državnost, odričući se srpske prošlosti, istorije i kulture i distancirajući se od svega što je srpsko. Sve to, pokazali su podaci iz poslednjeg popisa stanovništva u SAD 2011, koji nam daje neverovatne statističke podatke. U SAD ima duplo više Jugoslovena, a od Srba više Hrvata, Slovenaca, pa čak i Albanaca. To je činjenica koja ukazuje da se na duži rok, posebno u drugoj i trećoj generaciji naših ljudi u rasejanju, radi o nekoj vrsti dobrovoljne asimilacije, uz postepeni gubitak srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta. Srbija, kao zemlja matica i Srpska pravoslavna crkva, bi morale da preduzmu državničke i verske, obrazovne, međunarodno pravne mere, za ohrabrivanje i zaštitu naših ljudi u rasejanju da sačuvaju svoj srpski identitet i prenose ga na nove generacije svojih potomaka. Inače će polako, ali sigurno čak i statistički nestati.

Actions (login required)

View Item