Stevanović, Obrad M. (2016) Ključni elementi strategije suzbijanja nasilja albanskih ekstremista u kopnenoj zoni bezbednosti. Politika nacionalne bezbednosti (2). pp. 139-156. ISSN 2334-959X

Text pnb2_2016-7.pdf Download (174kB)

Abstract

Krajem poslednje decenije XX i početkom prve decenije XXI veka, Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) i Republika Srbija (RS) su imale različita iskustva u rešavanju dve međusobno povezane krize izazvane nasiljem albanskih ekstremista. Prvo, pretežno negativno iskustvo, odnosi se na rešavanje krize na Kosovu i Metohiji krajem prošlog veka, a drugo, pretežno pozitivno iskustvo, na rešavanje krize u Kopnenoj zoni bezbednosni na teritoriji opština Preševo, Bujanovac i Medveđa krajem prošlog i početkom ovog veka. Polazeći od toga i od činjenice da su obe krize nastale kao posledica politički motivisanog nasilja, rad je rezultat istraživanja koje je bilo usmereno na traganje za odgovorom na pitanje: Koji su elementi strategije SRJ i RS imali ključni značaj u rešavanju krize izazvane nasiljem albanskih ekstremista na Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu centralne Srbije? Saglasno tako određenom problemu, cilj istraživanja bio je da se analizom raspoloživih sadržaja identifikuju i naučno opišu osnovni elementi strategije koje su SRJ i RS primenile u rešavanju te krize. Rezultatima tako usmerenog istraživanja, kao najznačajniji elementi te strategije identifikovani su i naučno opsani: 1) saradnja sa snagama KFOR i drugim značajnim subjektima međunarodne zajedice i 2) rešavanje krize nenasilnim putem, političkim sredstvima ipregovorima sa predstavnicima albanske nacionalne zajednice. Polazeći od toga da se opisano nasilje albanskih ekstremista može kvalifikovati kao terorizam, strategija koju su SRJ i RS primenile u njegovom suzbijanju može se koristiti kao primer dobre prakse suprotstavljanja sličnim vrstama etnički motivisanog terorizma.

Actions (login required)

View Item