Anđelković, Dragomir (2009) Rusko-beloruski odnosi od početka 90-ih do danas. Nacionalni interes, 5 (1-2). pp. 201-238. ISSN 1452-2152

Text 5-10.pdf Download (475kB)

Abstract

Od­no­si Ru­si­je i Be­lo­ru­si­je, od ras­pa­da So­vjet­skog Save­za pa do da­nas, pro­šli su kroz vi­še fa­za. Pro­ces po­ste­penog uda­lja­va­nja, za­po­čet po­sle slo­ma za­jed­nič­ke dr­ža­ve, za�u­sta­vljen je sre­di­nom 90-ih go­di­na, sa do­la­skom Alek­san­dra Lu­ka­šen­ka na če­lo Be­lo­ru­si­je. Ujed­no, taj do­ga­đaj pred­sta�vlja pre­lom­nu tač­ku ka­da se ra­di o od­no­su zva­nič­nog Min�ska pre­ma ru­skim ko­re­ni­ma Be­lo­ru­sa. Be­lo­ru­si­ja je po­ve­la od­luč­nu pro­ru­sku ka­ko unu­tra­šnju, ta­ko i spolj­nu po­li­ti­ku, što je ujed­no pred­sta­vlja­lo i pro­be­lo­ru­sku po­li­ti­ku, jer je uva­že­na vi­še­sloj­nost iden­ti­te­ta ve­ćin­skog na­ro­da te ze­mlje, i ti­me iz­beg­nu­to nje­go­vo ras­po­lu­ći­va­nje, na na­čin ko­ji se de­sio u Ukra­ji­ni ili Cr­noj Go­ri. Ko­nač­no, ori­jen­ta�ci­jom na Ru­si­ju omo­gu­ćen je br­zi eko­nom­ski opo­ra­vak Be­lo�ru­si­je, kao i njen da­lji raz­voj, i to na so­ci­jal­no od­go­vo­ran na­čin. S dru­ge stra­ne, i Ru­ska Fe­de­ra­ci­ja je ima­la či­tav niz ra­ci­o­nal­nih raz­lo­ga ka­ko ge­o­po­li­tič­ke, ta­ko i unu­tra�šnjo­po­li­tič­ke pri­ro­de – uz emo­tiv­ne mo­ti­ve pro­i­za­šle iz isto­rij­skog na­sle­đa – da sve­stra­no ra­di na pri­bli­ža­va­nju. Od­no­si dve dr­ža­ve su kre­nu­li uz­la­znom li­ni­jom, pa je na­mah de­lo­va­lo da se one pri­bli­ža­va­ju i stva­ra­nju fe­de­ral­ne za�jed­ni­ce. Me­đu­tim, zbog raz­li­či­tih eko­nom­skih i so­ci­jal­nih si­ste­ma, in­te­re­sa vla­da­ju­ćih gar­ni­tu­ra, ali i objek­tiv�nih te­ško­ća pro­i­za­šlih iz či­nje­ni­ce da se ra­di o, u po­gledu ve­li­či­ne, bro­ju sta­nov­ni­ka i re­sur­sa ko­ji­ma ras­po­la­žu, dra­stič­no raz­li­či­tim ze­mlja­ma – bez ob­zi­ra na bli­skost i za­jed­nič­ko po­re­klo dva na­ro­da – do to­ga ipak ni­je do­šlo. Šta­vi­še, od­no­si iz­me­đu Min­ska i Mo­skve od sre­di­ne dve­hi�lja­di­tih po­vre­me­no do­ži­vlja­va­ju ozbilj­ne kri­ze, a ten­zi­ja me­đu nji­ma je stal­no pri­sut­na. Ipak, do­sa­da­nji ni­vo eko­nom�skog i sva­kog dru­gog po­ve­zi­va­nja, kao i du­go­roč­ni spolj­ni i unu­tra­šnji in­te­re­si obe dr­ža­ve, od­no­sno ta­mo­šnjih vla�da­ju­ćih gar­ni­tu­ra, ga­rant su da će sa­ve­znič­ki od­no­si me­đu nji­ma op­sta­ti, mo­žda tek uz for­mal­nu, ali sva­ka­ko ne i su­štin­sku dis­tan­cu, bez ob­zi­ra što se na­mah uči­ni da je na po­mo­lu stra­te­ška pre­o­ri­jen­ta­ci­ja Min­ska. Uosta­lom, ma ko­li­ko to na pr­vi po­gled de­lo­va­lo pa­ra­dok­sal­no, in­te­res Mo­skve je ni­šta ma­nji od Min­ska, da u okol­no­sti­ma ka­da ta ze­mlja vi­še ne mo­že da po­sta­ne čak ni pe­ri­fer­ni deo evro­a­tlant­skog blo­ka, ona po­bolj­ša svo­je ve­ze sa Bri­se­lom, i ubu­du­će pred­sta­vlja part­ne­ra, a ne ote­ža­va­ju­ći fak­tor, u od­no­si­ma Ru­ske Fe­de­ra­ci­je i EU.

Actions (login required)

View Item