Grk, Snežana (2014) Recesija, deflacija i prinudna preraspodela dohotka. Nacionalni interes, 21 (3). pp. 173-200. ISSN 1820-4996

Text 21-8.pdf Download (657kB)

Abstract

Svetska ekonomija nije u dobrom stanju. Evropa je ve­lika ekonomija, a ekonomije EU ponovo se suočavaju sa stagnacijom, i novim talasom recesije. Dugotrajna recesija snižava potencijalpi rast Evrope. Evidentne su rekordne stope nezaposlenosti a realni BDP po glavi stanovnika u većini država EU na nižem je nivou nego pre recesije. Spo­rom oporavljanju od krize dosta su doprinele mere štednje. One su napravile problem u Evropi. Ekonomija Srbije nije u dobrom stanju. Srbija je y pecesiji, za koju je karakteristično prisustvo deflacije. Pogrešne politike kakve su se vodile u zemlji dovele su do nezaposlenosti i nedostatka rasta. Centralnoj banci je u središtu inflacija. U fokus interesovanja stavlja ce kurs, koji je y funkciji zadržavanja inflacije pod kontro­lom. Krucijalni problem je nedostatok potražnje. Nije ce izbegao budžetski deficit i dug. Subvencije i državne garancije su nam velike. Mere štednje Vlade Srbije koje ce odnose na smanjenje plata i penzija ne predstavljaju način strukturnoe prilagođavanja, već prinudnu preraspodelu dohotka od stanovništva ka državi. Pribegavati merama štednje kao rešenju izlaska iz ekonomskih problema velika je pogreška. Nigde u svetu mere štednje nisu dale rezultate u smanjivanju javnog duga i bucetskog deficita. Sa padom zaposlenosti ne postoji stopa smanjenja plata i penzija koja može da obezbedi održive javne finansije. Problem je politika, a ne ekonomija, odnosno donošenje političkih odluka koje onda utiču na ekonomske. Ovde se radi o društvenoj odgovornosti. Od mera štednje bi se trebalo odustati. Zašto? Odgovor se nalazi u tekstu koji sledi.

Actions (login required)

View Item