Milošević, Zoran (2013) Turska potraga za "donatorom" energije - o energetskoj saradnji Rusije i Turske. In: Turska - regionalna sila? Institut za evropske studije, Beograd, pp. 101-119. ISBN 978-86-82057-45-1

Text TURSKA REGIONALNA SILA-101-119.pdf Download (869kB)

Abstract

Sadašnji svetski poredak je ustrojen na tome što „krv civilizacije” – naftu, kontroliše SAD zahvaljujući vojnoj i ekonomskoj moći. No, prema analitičarima Pentagona, prelazak na korišćenje gasa u industriji, grejanju i drugim sferama, dovodi i do neminovnosti preustrojavanja svetskog poretka. Svet više neće biti „svet nafte” u kome je SAD imao vodeću ulogu, već će biti „svet gasa” u kome on ima veoma slabe pozicije. Gas, zapravo, u XXI veku zauzima mesto kakvo je u XIX veku imao ugalj, a u XX veku nafta. Rusko-turska saradnja u oblasti trgovine prirodnim gasom datira iz 1984. godine, kada su dve države potpisale prvi Sporazum o kupovini ruskog gasa. Sve bi to delovalo prilično idilično da Turska nije zona uticaja SAD i Evropske unije. Naime, SAD i EU su „rešili” tursko pitanje. Pod plaštom strateškog partnerstva sa SAD (uzeo je Tursku za svog asistenta na Bliskom istoku) primenjujući niz mera, Ankara je u potpunosti postala zavisna i kontrolisana. Prihvatajući i primenjujući niz mera Ankara je u potpunosti postala zavisna i kontrolisana. Kako se pokazalo u praksi, Turska je posle Saudijske Arabije i Katara država u kojoj SAD ima najveći uticaj. Zato pitanje energetske saradnje Rusije sa ovom zemljom ima strateški značaj, jer predstavlja polugu uticaja na tursku politiku, koja sve više postaje mešavina „panislamizma, neoosmanizma, panturkizma i vesternizma”. Turska je jedna od zemalja u kojoj je zabeležen najveći rast potreba za energijom – oko devet odsto na godišnjem nivou. Izgradnja i obezbeđivanje novih izvora energije nisu usklađeni sa potrebama, pa se danas u Turskoj događaju svakodnevna isključenja struje za domaćinstva, kao i ulične rasvete. Istovremeno, rad privrednih subjekata omogućava se uvozom kako električne energije, tako i drugih energenata. Turska, na primer, struju uvozi najviše iz Rusije, preko Gruzije, bez obzira na loše političke odnose Tbilisija i Moskve. Zato Turska intezivno traga za „donatorima” energije, pre svega na prostoru koji je nekada bio u sastavu Osmanske imperije, ali i u celom Turanu (otuda panturkizam).

Actions (login required)

View Item